OECD: BALKAN NA 40% EU BDP-A – REFORME HITNO!

BEOGRAD – Zapadni Balkan još uvek hrama na putu ka Evropi, ali svetlost na kraju tunela se nazire!

Danas je objavljen pilot izveštaj OECD-ovog Economic Convergence Scoreboarda za 2025. godinu, koji baca oštru, ali realnu svetlost na ekonomsku realnost regiona. Prema podacima, BDP po glavi stanovnika u Zapadnom Balkanu iznosi samo 40% evropskog proseka, sa produktivnošću koja zaostaje za EU za gotovo dvostruko. Ali, postoje i pozitivni signali: mala i srednja preduzeća (SME) doprinose do 60% BDP-a u zemljama poput Srbije i Crne Gore, što je korak napred u odnosu na prošle godine.

Izveštaj, koji je finansirala Poljska u saradnji sa OECD-om, analizira preko 35 indikatora u pet ključnih oblasti: infrastruktura i konektivnost, veštine, poslovno okruženje, digitalna transformacija i zelena tranzicija. „Region je napredovao u poslednje dve decenije, ali gap se širi u oblastima poput veština i produktivnosti“, upozorio je glavni autor izveštaja tokom prezentacije u Briselu. Laboratorijska produktivnost u regionu je samo 39% EU nivoa, sa prosečnim satnicom vrednom 26,7 dolara – daleko od evropskih 68 dolara.

Najveći izazov? Neformalna ekonomija. U većini zemalja, ona „ždera“ preko 30% BDP-a, gušeći formalne investicije i poreske prihode. Izveštaj preporučuje hitne reforme: smanjenje sive zone kroz digitalizaciju poreskih sistema, jačanje izvoza preko regionalnih sporazuma i ulaganje u obuku radne snage. „Bez ovih koraka, konvergencija sa EU će ostati san“, kaže ekonomista iz OECD-a u intervjuu za regionalne medije.

Ali, nisu sve vesti crne. SME sektor cveta – u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, oni generišu čak 60% nacionalnog bogatstva, zahvaljujući EU fondovima i lokalnim inicijativama. Izveštaj ističe i napredak u digitalnoj transformaciji: internet penetracija je dostigla 80% u nekim zemljama, a vlasništvo debitnih kartica skočilo na 46%. „Ovo je osnova za budući rast“, komentariše jedan od panelista na launch događaju.

Uticaj na biznis je ogroman. Dokument direktno podstiče vlade na poreske olakšice za SME – od smanjenja PDV-a za startape do subvencija za izvoz. Posebno se ističu Severna Makedonija i Crna Gora, koje dobijaju prioritet za EU grantove u vrednosti 200 miliona evra za digitalizaciju. To znači brže širenje AI alata u poljoprivredi i logistici, plus nova radna mesta u IT sektoru. U Srbiji, na primer, očekuje se da ove mere podstaknu investicije u zelene projekte, poput solarnih farmi, sa procenjenim rastom od 5-7% u narednoj godini.

„Ovo nije samo izveštaj – ovo je akcioni plan za region“, rekao je poljski ministar spoljnih poslova Radosław Sikorski u predgovoru, potpisanom sa generalnim sekretarom OECD-a Mathiasom Cormannom. Launch događaj u septembru okupio je ministre ekonomije iz šest zemalja, predstavnike Evropske komisije i stručnjake, gde su raspravljali o Growth Planu za Zapadni Balkan – EU inicijativi vrednoj milijardi evra za reforme.

Izveštaj takođe ukazuje na specifične bolne tačke: u veštinama, region zaostaje sa stopom zaposlenosti od samo 45% među mladima, dok je infrastruktura – posebno železnice – na 4% EU kapaciteta za teretni saobraćaj. Rešenje? Veće ulaganje u obrazovanje i adult training, plus jačanje regionalne saradnje preko WB6 inicijative.

Šta ovo znači za srpske preduzetnike? Bolje uslove za kredite, manje birokratije i pristup EU tržištu. „Ako iskoristimo ovo, Balkan može da postane evropski tiger“, optimistično zaključuje jedan srpski biznis lider. Pilot verzija iz 2023. bila je test – sada je vreme za akciju.

Region se budi, ali brzina je ključna. Koliko ćemo čekati?